Naravno da kad uđem u prodavnicu obavezno primetim šareni alkohol u frižideru (valjda genetska predispozicija).
Prošli put sam se tako nasankao na onaj Tiki (koji nije ni za Tuki) pa rekoh prošlo je dovoljno vremena, spreman sam opet da se razočaram.
Da ne bude “Mile je alkoholičar” odlučio sam da svaki dan probam drugi ukus, pa da krenemo…
SEX ON THE BEACH (ili “Nostalgija u boci”)
Obećava, već u nazivu ima 2 reči koje volim, ali avaj.
Da li me je zavarala ta zlatna boja ili naziv koktela (i brenda), nikad nećemo saznati, ali ono što je sigurno taj ukus mi je odnegde bio poznat.
Tačnije to je simbioza dva ukusa iz mog detinstva. Prvi je ukus onih tvrdih Takovo bombona sa ukusom “narandže 34” a drugi ona predivna gorčina neisprane čaše od Taša.
Ah sećanja… ne!
COSMOPOLITAN (vidi majko, ja sam Keri Bredšo, prr prr)
Možda ne izgledam kao Keri, al posle prvog gutljaja se definitivno osećam kao konj.
Ali ne bilo koji, već onaj kome su umesto obećanog sena uvalili “Gospino bilje” (ono od čega se pravi “black licorice”, znate onaj gumeni “slatkiš”, boje i ukusa asfalta).
Dok brusnicu i limetu vidim samo na nalepnici, vodka ima čudno poznati ukus.
To je ukus Baltik vodke, iste one od koje su rumeni obrazi mog cimera postali beli jer se, jelte, malo otrovao. Sad kad sam popio celu frlašu samo mislim: zaboga… zašto.
BLUE LAGOON (nisam tata, ja sam “Plava Princeza”)
Moram priznati nikad nisam gledao istoimeni film, znam ugrubo da su neka jedva legalna čeljad nasukana na ostrvo posle brodoloma, a ko tu koga, šta… nego da se vratim na koktel.
Iako izgleda kao plava voda iz mog WC kotlića (jer nisam “sirotilja” nego “elita”) ukus je zanimljiv, čak iznenađujuće prijatan i osvežavajući.
Ako volite Fantu Šokatu, ovo je prava alkoholna alternativa za vas.
PINA COLADA (pogreši čovek, žena, dete…)
Kao što se slučajno desi da na Google Images tražite “penne” sa jednim “n” tako i ovaj koktel može biti iskrena greška.
Izgleda kao Sprajt ali kombinuje ukus soka od ananasa iz kozerve sa onim slatkišima punjenjnim rumom. Gde je tu kokos, pa ne znam baš, ali i kod pomenutih slatiša sam imao istu dilemu.
Iz trenutne perspektive ovo nije nešto što bih sam odabrao ali se vremenom nekako navikneš na ukus. Kao što međ onim slikama možeš da naiđeš na nešto interesantno 😉
MOJITO (zaustavite štampu!)
Hm, moram priznati da sam zatečen, da ne kažem prijatno iznenađen. Ovo zaista podseća na istoimeni koktel.
Dodatna prednost je što niko ne pokušava da mi uvalja neku mrtvu travku uz led i limetu.
Nije loše, nije loše.
CUBA LIBRE (živ je, mrtav nije)
Kao što su više puta pokušavali da ubiju Kastra, tako su mnoge firme (i pojedinci) pokušale da upropaste ovo vrlo jednostavno piće.
Iako je gaziran podseća malo na izlapelu Koktu sa rumom, ali to nije tako loše.
Ovo mi je možda i najprijatniji ukus od svih a nisam preterani ljubitelj ruma. Ou, jes pliz.
Zaključak
Možda zato što je prošlo šest dana kako ovo pišem, pa sam postao tolerantniji ali me Le COQ nije upotpunosti izneverio.
Ako se slučajno zadesiš u prilici da ništa drugo nema u ponudi, a piju ti se neke šarene kalorije, onda mogu da preporučim “Cuba Libre”, “Mojito” i “Blue Lagoon”.
U suštini ovo je “somersbi” sa dodatnim ukusima pa ako voliš to, zašto da ne.
