Svi se sećamo dečije pesme koja počinje sa “Jednog dana rešio moj tata”, a koja se zapravo zove “BRAĆU NE DONOSE RODE”.
Pretpostavljam da većina nikad nije zastala da razmisli o tome šta se dešava u ovoj, naizgled, veseloj dečijoj pesmi autora Ljubivoja Ršumovića.
Paa… ovo je pesma o ljubavi, manipulaciji, prevari i značaju osnovnog obrazovanja.
Mislite da grešim? Pa hajde da krenemo u malo dublju analizu.
Pesma počinje sa rečima:
“Jednog dana resio moj tata, za rodjendan da mi kupi brata.”
Ako ovo nije uslov da ti se upali crvena lampica, pa ne znam šta bi trebalo da bude.
To može da nam kaže dve stvari:
Prvu, da je “tata” iz pesme verovatno iz sirotišta ili hraniteljske porodice jer mu je potpuno normalan tok misli da roditelji “kupuju decu”, i drugu, da ili je bio odsutan sa biologije i nije imao drugare ili čak da nije ni išao u školu.
Dešavalo se da po koja Bica il’ Dželjana budu udate pre nego što završe školu, ali većina koja je stigla do sedmog razreda imala je prilike da proučava čoveka, a samim tim i da sazna šta mama i tata rade kad zaključaju sobu (dok ti uporno pokušavaš da uđeš da im pokažeš kako si napravio super ventilator od automobila na baterije).
Bilo kako bilo, rekao bih da zbog toga verovatno nije ni otkrio čari sirotinjske zabave, ako razumete šta hoću da kažem 😉 😉
Hajde da oktrijemo gde živi “ćale” iz ove pesme.
“Pitao je u dućanu gde prodaju suvu hranu, i kupus iz Srema, ali rekli su mu: nema. Pitao je u Banatu, trazio u internatu, išao do Srema, ali rekli su mu: nema.”
Iako je pesnik rođen u Zlatiborskom okrugu (mada su mi rekli da je imao vinograde u Perlezu) stihovi iznad navode nas da pomenuti “tata” nema problem da skokne ni do Srema a ni do Banata.
Ako je iz Vojvodine onda se verovatno nalazi negde u Titelskoj opštini, koja je tačno između dva navedena okruga dok druga opcija je, naravno, Beograd.
Takođe, iz pesme zaključujem da “tata” ceo ovaj poduhvat obavlja sam, te da je više zabrinut što ne može da prvom detetu kupi brata nego što obraća pažnju to što radi “mama”.
“Onda jednog lepog dana, dođe mama nasmejana. Pravo iz porodilišta, kao da to nije ništa, i reče sa vrata: donosim ti brata.”
“Mamin” osmeh bi većina pripisala radosti rađanja novog života, ali ja ne.
Rekao bih da govori još nešto, nešto malicioznije. Da je to osmeh osobe koja zna da će i drugi put da se provuče sa istom forom, jer je svesna sa kakvom osobom živi.
Takođe, “jednog lepog dana” ukazuje na to da je radnja iz pesme poprilično dugo trajala.
“A tata ko tata, a tata zbori opet: dosta je bilo bajke. Braću ne donose rode vec ih rađaju majke.”
Šta iz ovih završnih stihova možemo da zaključimo.
Pa može se reći da je “tata” ovaj put naučio nešto ali i to da on nije imao pojma šta se i kako desilo kada je dobio prvo dete.
Zato je pokušao da na “alternativni način” dođe do novog “brata” (za prvo dete) čime potvrđujemo da on nije otac ni jednog od dva deteta iz ove pesme.
Ako imaš predlog koju dečiju pesmicu bi mogao da „dekonstruišem“, ostavi komentar 🙂
